Složićeš se sa mnom, da je kvalitet komunikaciji sve lošiji i lošiji. Sve se manje priča a sve se više bulji u telefon. Zahvaljujući telefonima, ljudi su se odučili od komunikacije. Odnosno, djeca nisu imala mogućnost ni da nauče kako se kvalitetno komunicira. U ovom članku vam želim pomoći, kako da unaprijedite vašu komunikaciju u porodici, kako bi došlo do manje nesporazuma.
Svi se čuju, a niko ne sluša
Složićes se i sa ovim. Glavni problem je, što svi sve čuju, ali niko ne sluša. Čula si šta ti je dijete reklo, odnosno, šta ti je htjelo reći, pa si ga prekinula u pola rečenice. Zašto? Zato što misliš da znaš šta hoće da ti kaže. Svi imaju pretpostavke, pa po njima zaključuju koješta, a slabo ko sasluša do kraja.
Najveća mana je u tome. Potrudi se, da saslušaš sagovornika do kraja. Tek tada počni da razmišljaš šta ćeš da odgovoriš, jer tek tada imaš sve informacije koje si trebala da dobiješ. Ne možeš da odgovaraš već na nešto a ne znaš ni šta osoba preko puta tebe želi da kaže. Nisi baba Vanga. Ili možda jesi? 🙂
Niko nije baba Vanga
Ja svom sinu a i mužu uvijek kažem „Nisam baba Vanga. Ne mogu da ti čitam misli. Moraš da mi kažeš šta želiš, ako misliš da uradim to što želiš.“
I stvarno je tako. Često ljudi pričaju na pola. Počnu rečenicu i završe je u po rečenice. I kako misliš da te neko shvati u potpunosti? Kako misliš da neko ne shvati pogrešno? Da li stvarno misliš da na ovakav vid komunikacije možeš da izbjegneš nesporazum? Mislim da nećeš moći.
Ako želiš da neko čuje ono što misliš, onda to treba i da izgovoriš a ne samo da misliš. Izgovori u punim rečenicama šta želiš. Samo tako postoji mogućnost da će te neko razumjeti i da ćeš dobiti ono što želiš. Najbolji način komunikacije zapravo jeste nenasilna komunikacija.
Niko nije baba Vanga
Za nenasilnu komunikaciju sam prvi put čula tokom edukacije za trenera za vršnjačko nasilje. Odmah sam sebi naručila knjigu Marshalla B. Rosenberga. Ovom prilikom ti je toplo preporučujem. Lako se čita, ima čak i zadatke u njoj, kako bi lakše savladala i shvatila nenasilnu komunikaciju.
Nenasilna komunikacija kod nas na Balkanu i nije baš zastupljena. Kod nas ne može ništa bez nasilja, pa tako sa djecom često pričamo preko ucijena, zahtjeva, galame i kritike. Nenasilna komunikacija je sušta suprotnost. Na ovoj slici možeš da vidiš iz koji elemenata se ona sastavlja.
Dajem ti jedan primjer, da shvatiš kako se koristi.
Ulaziš u dječiju u sobu i tamo je totalni haos. Evo ti način kako možeš da riješiš nered nenasilnom komunikacijom:
Dušo, vidim da su ti autići po podu, knjige na krevetu a bojanke po tepihu (posmatranje). To me čini ljutom (osjećanje), jer znaš da mi je bitno da ti bude uredna soba (potreba). Molim te da do 18.30 h raspremiš sobu, da se bar može bezbjedno ući (molba).
Evo još jedan primjer.
Otišli ste u goste a tvoje dijete ne pije sok. Neka strina navalila da dijete popije čašu soku i kraj. Ti joj se mirnim tonom obraćaš ovako:
Strina, vidim da ti je stalo da moje dijete popije čašu soka (posmatranje), što me čini ljutom (osjećanje), jer ja ne želim da moje dijete od godinu dana pije sok. Nije mu potrebno, jer ima previše šećera, a ja ne želim da naškodim dječijem zdravlju (potreba). Molim te da ubuduće prestaneš sa tim (molba).
Sa ovom vrstom komunikacije vaš sagovornik dobija mnogo više informacija, pa će vaše ponašanje i vašu želju bolje i lakše shvatiti, nego ako kažete „Raspremi sobu“, „Prestani da mu daješ sok“.
Obrazložili ste zašto to želite, odnosno ne želite, koje potrebe i osjećanja stoje iza toga i kraj. Ako se strina naljuti, onda je to njen problem. Odljutiće se. Vi ste odgovorni za zdravlje vašeg djeteta.
Na Patreon platformi ću ovu temu dublje obraditi u vidu snimka. A kada će taj snimak da izađe, to možeš da saznaš ili putem njuzletera ili putem Instagrama.
Prvi snimak na Patreonu će izaći 05.02.2023 a pričaću o tome kako odrasli odraslima mogu da postave granice, bez griže savjesti i straha. Ako se prije 05.02.2023 prijaviš, dobijaš poklon od mene 🙂